Pozorišni bife (12)

Kao što rekosmo, prestupna 1972. godina obilovala je značajnim događanjima na svetskoj sceni, koji će posredno ili direktno uticati na živote običnih smrtnika, što na građanstvo u okviru  jugoslovenske zajednice. Boga mi, veoma bitne stvari su se te godine desile u Titovom Užicu, koje će kasnije “debelo” uticati i na živote stanovnika “građana male varoši” pa će pisanije o toj godini biti malo poduže. Shodno tome ću, po svoj prilici, morati da ga podelim u više nastavka. Pa da krenemo redom, od svetskih dešavanja. 

Prvog januara te 1972. godine Kurt Valdhajm postao je generalni sekretar UN, kasnije predsednik Austrije i, gle čuda, “niko nije znao”, otkrilo se kad je sišao sa svih funkcija, da je bio pripadnik nacističkih jedinica tokom II svetskog rata i to baš na teritoriji Jugoslavije, hm, hm…; tog januara je predstavljen prvi džepni kalkulator (zamena za šiber tj. logaritmar) na ovim prostorima poznat pod nazivom “Digitron”, po nazivu fabrike koja ga je proizvodila na ovim prostorima a koja se nalazila u malom mestu Buje, u Istri, SR Hrvatska; u Ženevi su se zalivske izvoznice nafte i multinacionalne kompanije sporazumele da nafta poskupi 8,49%, na 2,49$ za barel, kako bi se nadoknadili prihodi izgubljeni zbog devalvacije dolara; par dana kasnije je potpisan ugovor o prvom proširenju Evropske zajednice: Velika Britanija, Irska, Danska i Norveška (u Norveškoj je, kasnije, pristupanje odbačeno referendumom). U februaru je Ričard Nikson posetio Narodnu Republiku Kinu, prvi predsednik SAD koji je to učinio, usput je malo svratio u komšiluk, do Japana, na Zimske olimpijske igre; polovinom godine je predstavljena kamera/fotoaparat “Polaroid”; u Kaliforniji je u junu osnovan “Atari” koji će u novembru izbaciti na tržište arkadnu verziju “Ponga”, prvu generaciju video igara (nadam se da se moj drug Ćole neće ljutiti što mu malo “čepam” teritoriju); u maju je umro J. Edgar Hoover, skoro četiri decenije čelni čovek FBI, o njegovim “zaslugama” će se do dana današnjeg naširoko i nadugačko razmatrati” sa različitih aspekata; istog meseca su Brežnjev i Nikson, u Moskvi, potpisali ugovore SALT i ABMT (o ograničenju nuklearnog, strateškog i antibalističkog naoružanja), i ovo je bila prva poseta nekog američkog predsednika SSSR-u; nakon toga Nikson opet švrlja po komšiluku, ovoga puta je skoknuo do Teherana; za to vreme počinje da mu se trese stolica u domovini, počinje afera Votergejt; ranije pominjane vođe “Crvenih brigada”, Andreas Bader i Urlike Majnhof , su sa nekoliko saradnika uhapšeni u Zapadnoj Nemačkoj;

Urlike Majnhof

Početkom juna, južnovijetnamsko vazduhoplovstvo je bacilo napalm na selo Trang Bang, stravična fotografija nage opečene devojčice će postati jedno od najupečatljivijih svedočenja užasa Vijetnamskog rata; u isto vreme u Parizu se sastaju Henri Kisindžer i Lec Duc Tho i započinju pregovore o okončanju Vijetnamskog rata; krajem Avgusta počinju XX Olimpijske igre u Minhenu na kojim je Mark Špic osvojio sedam zlatnih medalja, SFRJ dve (Mate Parlov i rukometaši), jedna srebrna i dve bronzane, ove olimpijske igre će ostati upamćene po napadu pripadnika terorističke palestinske organizacije „Crni septembar“ na Olimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista. Sledeća epizoda vezana za ovaj “sportski događaj” će se desiti u oktobru kada su Palestinci oteli Lufthansin avion kako bi oslobodili trojicu učesnika Minhenskog masakra, zapadnonemačke vlasti su ih predale u Zagrebu, odakle je avion odleteo u Libiju, gde su taoci oslobođeni; Republikanci u SAD-u još uvek drže “ispod radara” pomenutu aferu Votergejt tako da u novembru Nikson ubedljivo dobija drugi mandat za Belu kuću na predsedničkim izborima sa oko trinaest miliona glasova više od kandidata Demokratske stranke, MekGoverna; kraj godine je obeležilo „Božićno bombardovanje“ Severnog Vijetnama, najjači udari američke vojske (USA Forces) od Drugog svetskog rata, što je izazvalo ozbiljne diplomatske probleme za SAD, švedski premijer Olaf Palme ga je uporedio sa nacističkim zločinima što dovodi do prekida diplomatskih odnosa između te dve zemlje (bombardovanje izaziva dosta kritika i u SAD); u septembru je Bobi Fišer pobedio Borisa Spaskog sa 12½–8½ u Rejkjaviku i postao prvi Amerikanac svetski šahovski šampion; Dejvid Bouvi je izdao peti, meni najdraži, album, Ziggy Stardust; te zime su premijeru imala dva antologijska filma, prvo u februaru, mjuzikl Boba Fosa, “Kabare” a početkom marta, “Kum” Frensisa Forda Kopole; već pominjana “Francuska veza” je dobila Oskara za najbolji film a Čarli Čaplin je dobio Oskara za životno delo, zbog čega je prvi put, nakon 20 godina, posetio SAD.

Kad smo kod filma, te godine je bilo dosta interesantnih filmova, recimo Vudi Alenova komedija “Everything You Always Wanted to Know About Sex (But Were Afraid to Ask)” “Sve što ste oduvek želeli da znate o seksu (ali niste smeli da pitate)”, za one koji znaju o čemu se radi u onim koje “niko ne gleda” ali znaju o čemu se radi u tim filmovima, pomenućemo da je te godine prikazan “Poslednji tango u Parizu”, takođe i “Duboko grlo” (Deep Throat); pošto je ovih dana aktuelna “Igra prestola” pomenućemo da je u novembru te godine američka kablovska televizija HBO počela emitovanje za 365 pretplatnika u Pensilvaniji.

Te godine je umrli su Moris Šavalije (glumac, pevač i zabavljač),  Mahalia Jackson (velika pevačica gospela), Ezra Paund (američki pesnik), Hari Truman (33. predsednik SAD), Andrej Tupoljev (ruski konstruktor aviona)… pregled svetskih dešavanja za tu godinu završavamo sa informacijom da je u oktobru na  torinskom sajmu automobila prikazan Fiat 126 „Peglica“, zamena za Fiat 500…                                                                                                                                

U SFRJ je od početka godine počelo da “kuva”, već je januar nagoveštavao burna dešavanja, jedanaestog januarasiječnja je “uhićeno” deset  sudionika „Hrvatskog proljeća“, među kojima Franjo Tuđman, Šime Đodan, Vlado Gotovac, Vlatko Pavletić, većinom povezanih sa Maticom hrvatskom koja će tokom godine biti zabranjena. Čistka se širi iz partijskih i intelektualnih i na neke druge sfere društva; krajem meseca na zasedanju CK SKH dolazi do promene kadrova, Jakov Blažević napušta savezno i postaje predsednik hrvatskog partijskog predsedništva u koje dolaze Stipe Šuvar i Ivica Račan; na Drugoj konferenciji SKJ u Beogradu se osuđuje pojava „kapitalističkih odnosa“i definiše se prenos društvenih sredstava na OUR-e (Organizacije udruženog rada), takođe, usvaja se „akcioni program“ protiv nacionalizma i „tehnokratizma“ tj. liberalizma. Tito najavljuje reorganizaciju SK i ispravljanje slabosti, traži se i izabran je novi Izvršni biro, manji nego ranije, sa mlađim članovima; kraj meseca januara je obeležila jedna avionska nesreća, 26-og je eksplodirao  JAT-ov DC-9, na relaciji Stokholm-Beograd, od 28 osoba preživela je samo stjuardesa Vesna Vulović; dan kasnije je u ekspresnom vozu Beč-Zagreb eksplodirala bomba, na sreću, bez žrtava i samo šest povređenih; u martu je Savezna skupština SFRJ odbila predlog zakona kojim bi se pojačala kontrola nad štampom i izdavaštvom; dogovoren je petogodišnji kredit od 100 miliona $, između međunarodnog konzorcijuma banaka i Narodne banke Jugoslavije, najveći kredit za neku istočnoevropsku zemlju; Volkswagen je najavio da će u Vogošći kod Sarajeva napraviti pogon; drugu polovinu marta je obeležilo dešavanje koje će imati uticaja na našu kinematografiju i na druge događaje u životu potpisnika ovih redova pa ih posebno podvlačimo, o njima više u sledećem nastavku, naime, 15. marta na beogradskom institutu „Torlak“ potvrđena pojava velikih boginja Variola vera (u Beogradu prisutne od 9. marta); 23. marta je zvanično proglašena epidemija velikih boginja, dve beogradske bolnice u karantinu, naređena vakcinacija. U epidemiji koja se kretala od Kosova do Beograda zaraženo 175, umrlo 35 ljudi; 26. marta je izvršen program vakcinacije protiv boginja u Beogradu i drugim gradovima, te nedelje su otkazani svi sportski događaji u SFRJ.

Hrvatsko proljece

Jedan slučaj je zabeležen i u Zapadnoj Nemačkoj, uzbuna je i na graničnim prelazima u SAD; u maju su na 28. Sednici CK SK Hrvatske iz članstva isključeni Savka Dabčević-Kučar. Mika Tripalo, Mirko Koprtla i Pero Pirker; istog meseca je svečano pušten u rad HEPS Đerdap (hidroenergetski i plovidbeni sistem)  u prisustvu jugoslovenskog i rumunskog predsednika Tita i Čaušeskua; povodom 80. rođendana Titu je uručen Orden narodnog heroja, mislim treći po redu; krajem juna, oko dvadesetak pripadnika ekstremne hrvatske emigrantske organizacije, “Hrvatsko revolucionarno bratstvo”, kasnije nazvani “Bugojanska grupa”, prelazi jugoslovensko-austrijsku granicu s ciljem dizanja ustanka koji bi srušio SFRJ i obnovio NDH; u julu, dok se na Brionima, na zajedničkoj sednici predsedništava SFRJ i CK SKJ, razgovaralo  o nacionalizmu i potrebi da se u svim republikama i pokrajinama povrati kontrola partije za njegovo prevazilaženje, u Beogradu je profesor Mihailo Đurić osuđen na dve godine zatvora zbog protivljenja amandmanima na Ustav, a zbog kritike njegove osude biće zabranjeni Praxis i časopis Srpskog filozofskog društva; posle nešto više od mesec dana, zajedničkom akcijom JNA i Narodne milicije je likvidiran i poslednji pripadnik, pomenute, “Bugojanske grupe”; u avgustu/kolovozu, na sahrani jednog od istaknutijih “proljećara” Pera Pirkera prisutno preko 100.000 ljudi o čemu se retko gde moglo nešto pročitati ili čuti na medijima, u isto vreme traje suđenje liderima “Hrvatskog proljeća”, Draženu Budiši, Ivanu Zvonimiru Čičku, Goranu Dodigu… o čemu je javnost podrobno izveštavana; istog meseca iz najčuvanijeg švedskog zatvora pobeglo je 15 od 18 zatvorenika, među kojima su Miro Barišić i Anđelko Brajkoviće, atentatori na ambasadora Rolovića; u septembru počinje kampanja protiv bogaćenja, u SFRJ ima oko 200.000 privatnika za to vreme u Švedskoj pripadnici Hrvatskog narodnog otpora otimaju avion “Scandinavian Airlines Systems”, u zamenu za taoce traže puštanje kolega, uključujući Miru Barešića koji se ranije predao u Španiji, taj  događaj izaziva pojačanu osudu ustaštva u SFRJ, što je ranije bilo izbegavano, navodno, zbog unutrašnjeg mira, u isto vreme se u centru Sidneja u Australiji dešavaju dve eksplozije za koje se pretpostavlja da su, takođe, delo ustaša; ne obazirući se na unutrašnje probleme Jugoslovenska delegacija u Moskvi pregovara o uslovima kredita od 1,3 milijarde $; početkom oktobra se pojavljuje Titov intervju u zagrebačkom “Vjesniku” koji je prenet na svim tada dostupnim medijima u kome se kaže ”… nama treba avangardna partija…mi moramo očistiti našu partiju od karijerista… sa demokratijom smo išli u preveliku širinu… nikakav liberalizam i nikakva bolećivost tu nemaju mjesta… moramo biti nemilosrdni u borbi za interese radničke klase… partija mora biti kohezivna sila u svakoj republici… rado bih se odmorio, ali moram raditi kako bi konsolidovao zemlju…”; par dana nakon pomenutog intervjua Tito razgovara sa društveno-političkim aktivom SR Srbije: zamera im na nezavisnoj liniji, ignorisanju centralnih odluka i odupiranju naporima da SK ponovo bude neosporni autoritet, takođe kaže da je koncentracija kapitala, velikih banaka i trgovačkih kompanija u Srbiji izazvala nezadovoljstvo i nepoverenje u drugim republikama…; SIV (Savezno izvršno veće) odlučuje da nakon višemesečnih nestašica podigne cene nekih prehrambenih artikala, uprkos protestima sindikata, inače cene su od novembra prošle godine bile zvanično zamrznute; polovinom oktobra, te burne godine, je Kraljica Elizabeta II stigla u posetu Jugoslaviji.

To je njena prva poseta nekoj istočnoevropskoj zemlji; dok je narod zaokupljen posetom njenog visočanstva u medijima je objavljeno „Pismo“ druga Tita i SKJ koje poziv na borbeniju partiju, „demokratski centralizam“ i veći nadzor SKJ nad društvom, dokument je inače donet početkom septembra na zajedničkoj sednici Izvršnog biroa CK SKJ i Predsedništva SFRJ; nakon toga je objavljeno da su visoki funkcioneri CK SK Srbije podneli ostavke: Marko Nikezić (predsednik),  Latinka Perović (sekretar), kao i Bora Pavlović (sekretar GK SK Beograda), počinje čistka „liberala“ u Srbiji, novi predsednik CK SK Srbije je Tihomir Vlaškalić, ipak na  beogradskom Filozofskom  fakultetu odbijaju smenu osmoro profesora praksisovaca;  početkom novembra, Mirko Tepavac, savezni sekretar inostranih poslova, daje ostavku, odmah za njim i Koča Popović daje ostavku u saveznom Predsedništvu i povlači se iz političkog života; radnici Ei Niš štrajkuju i šetaju gradom jer im kasne plate, kritikuju upravu i partijske zvaničnike, traže „radikalne mere“ za poboljšanje rada fabrike; Skupština SR Srbije zabranjuje prodaju vila, radnji i placeva do sledećeg marta, zbog glasina o konfiskaciji i povećanom porezu skače prodaja istih kao i prenošenje na familiju i rođake, takođe raste i broj anonimnih pisama partijskim organima o tim slučajevima; u Zagrebu je osuđen prof. dr Marko Veselica na sedam godina zatvora za kontrarevolucionarne aktivnosti, takođe i Jozo Ivičević-Bakulić (4 godine), Zvonimir Komarica (2); da se ne bi slučajno osetili zapostavljenim CK SK BiH isključuje iz partije Osmana Karabegovića a oštro su upozoreni Avdo Humo, Čedo Kapor i Hajro Kapetanović; početkom decembra na trećoj konferenciji SKJ, je tema ideološka mobilizacija omladine; Tito se žali da se preko 300.000 mladih ljudi, vojničke starosti, nalazi u inostranstvu izloženo neprestanim neprijateljskim ideološkim uticajima; ostavke podnose Mirko Čanadanović (predsednik SK Vojvodine) i Miloš Radojčin (sekretar SKV); NIN kaže da su tu godinu u SFRJ obeležile ekonomske mere štednje, smanjenje plata u zaduženim fabrikama ili zamrzavanje u neproduktivnim sektorima, ograničenje kredita na najviše trećinu prihoda, otplata najduže 30 meseci za kredite za kupovina kola, televizora i druge robe je doprinela inflacionom pritisku; početkom decembra TV Beograd je odlučila da  prekine prikazivanje poznate “sapunice” Gradić Pejton uz obrazloženje da serija podstiče sitnoburžoaske vrednosti; nesvrstanu Jugoslaviju su posetili Anvar el Sadat, Bokasa, Haile Selasije (proglašen počasnim građaninom SFRJ), predsednik Indije V.V. Giri, princ Norodom Sihanuk, pomenuti gen.sek UN Kurt Valdhajm, predsednik Austrije Franc Jonas, holandska kraljica Julijana i princ Bernard a u pratnji Elizabete II je bio i princ Filip; negde između ovih zvaničnih našlo se mesta i za nezvanične vladare, u avgustu su, na Brionima, u poseti bili Elizabeta Tejlor i Ričard Barton.

U oktobru je emitovana prva epizoda “Pozorišta u kući” a Soko-Štark je pustio u prodaju “Smoki”; Danilo Kiš je dobio NIN-ovu nagradu za roman “Peščanik” a Branko Ćopić  za “Baštu sljezove boje” dobija Njegoševu; na filmskom festivalu u Puli “Majstor i Margarita” Aleksandra Saše Petrovića dobija “Veliku zlatnu arenu” za najbolji film, premiejerno su prikazani te godine i “Vuk samotnjak”, “Valter brani Sarajevo”, “I Bog stvori kafansku pevačicu”…rođeni su Sergej Trifunović, glumac, Dejan Zečević, filmski i TV režiser,  Jug Radivojević, filmski i pozorišni reditelj, Ivan Jevtović, glumac, rok-muzičar,  Željko Joksimović, srpski pevač, Severina Vučković, hrvatska pjevačica,  Nenad Jezdić, glumac,  Nataša Ninković, glumica, Ben Affleck, glumac,  Srdan Golubović, filmski režiser, Ana Sofrenović, glumica, Katarina Žutić, glumica,  Darijan Mihajlović, pozorišni reditelj… a umrli Viktor Bubanj, narodni heroj, Đorđe Karađorđević, prvorođeni sin kralja Petra I, Severin Bijelić, glumac, Aleksandar Gavrić, glumac…;

Završen je najviši most na budućoj pruzi Beograd – Bar, iznad Male Rijeke; mada se prethodnih nekoliko godina, s najviših instanci, često ponavljalo: “Voz kreće sedamdese’treće” tj. da će pruga Beograd – Bar biti završena do naredne godine, građanstvo je znalo da to baš neće biti tako, zato je u julu puštena u saobraćaj deonica Valjevo – Titovo Užice, čime je uspostavljena veza širokim kolosekom sa prestonicom, istovremeno je ukinuta uskotračna pruga preko Čačka sa istim odredištem, (konačno će biti puštena 1976); za kraj ovog uvodnog  pisanija o burnoj ’72-oj godini jedan bitan, zvanični, podatak: 23. marta Valjaonica bakra Sevojno je ušla u zajedničko ulaganje (joint venture/džoint venčr) sa američkom firmom Bieler National Industries, to je u prvi mah ocenjeno kao značajan privredni uspeh, međutim “ne lezi Vraže, ustani Đavole…”, O tome i ostalim dešavanjima u privredno/političkim, pozorišnim krugovima našeg “malog mista” u sledećim nastavcima…

Podeli

Related posts