Prljavi, šinterski svet

Zavejana je Jelova gora ponovo ovog 12. dana meseca februara. Ona, Gora, najbliže je parče friškog vazduha, čistih izvora i nepreglednih šuma gradu u kotlini, što Užicem se zove. I mada “prvi” čovek tog grada kaže da je u njegovo vreme, koje je slučajno i moje, bilo mnogo gore nego danas, ja znam da je DANAS Užice grad bez čistog vazduha i vode. Otuda se mi, pobegulje svojevremeno i obresmo ovde, na Jelovoj gori.

Današnje pisanije inspirisano je za mene aktuelnim zbivanjima, koja se ponavljaju ciklično i čini se uvek sve intenzivnije i intenzivnije. Znam, reći će mnogi koji me poznaju, sad će ona da nas davi napuštenim životinjama na njenoj planini, Užičanima idealnom mestu za ostavljanje neželjenih kučića i mačića, zbog blizine, nenaseljenosti, onih gorepomenutih nepreglednih šuma. Ona mlati o životinjama, dok decu lečimo SMS porukama, stari i bolesni, napušteni, rove po kontejnerima, nezaposlenih tušta i tma, porodilje u ruiniranim bolnicama jedu krišku hleba sa jogurtom za doručak. Nabrajti možemo tako unedogled. E sad, ponešto je tu i pomalo i do nečeg drugog, ali poviše je skoro sve od pobrojanog do onih naših naoko nevažnih zaokruživanja rednih brojeva na bledo obojenim papirićima, koja se povremeno dešavaju, a koju većina olako shvata, a podosta i ignoriše. Tu se, dragi moji rešava sudbina svih nas, bolesnih, nezaposlenih, uvređenih, tužnih, poniženih, posramljenih, mislim ja. A prvi korak je buđenje, već drugi bi mogao biti aktivizam, ono nešto što na ovim prostorima upražnjavaju samo malobrojni, a podrazumeva stav, čvrst stav i akciju. Pa pomalo, ponegde, ponešto, svako od nas…U onoj slozi, koja otprilike da živi samo u popularnom akronimu. I to tako skraćena, daleko od punoće svoga značenja.

Dakle, grad bez čistog vazduha i vode, nema ni azil za pse. Pominjali su pre nekoliko godina neku lokaciju na Ponikvama, ne znam da se od pominjanja dalje odmaklo, vi me ispravite neinformisanu. U međuvremenu smo se naplaćali sudskih presuda u korist onih koje su lutalice ujele, šinterskih usluga firmi iz Vrnjačke banje, ili Požege, ne znam ko za nas to radi. Kao što ne znam ni da negde u gradu koliko je Užice postoji mogućnost da se životinje sterilišu po nekim subvencionisanim cenama. A ne znam ni da je iko ikada platio kaznu za to što je odneo neželjenu mladunčad svojih kućnih ili dvorišnih ljubimaca, i negde ih ostavio, unapred osuđenu na polaganu smrt. Puno toga ne znam, priznajem. Ali znam da ima toliko mogućnosti da se stvari pomere, promene. Zemljišta u opštinskom vlasništvu, volontera koji manje više organizovani ili sasvim sami hrane, štite, leče, sklanjaju sa ulica, udomljavaju kako znaju i umeju. Ima i novca u raznim fondovima, fale samo ljudi koji umeju da pišu projekte, koji vladaju stranim jezicima, razumeju se u poslove za koje su plaćeni, a ne ponosni vlasnici članskih knjižica, koji na zvižduk, sa provijantom u džepu, jurcaju autobusima od grada do grada. Mogao bi taj azil uposliti, spasiti napuštene, uljuditi grad, pa zašto ne, jednom i postati samoodrživ. Kao i sve na ovome svetu, i on traži prave ljude na pravom mestu.

Dok njih ne bude, moja će Jelova gora biti stecište ostavljenih, neželjenih, ječaće od tuge tih i takvih, i umesto omiljenog izletišta Užičana, koji na dohvat zagađenom gradu, imaju oazu planinskog zdravlja, biće smetlište, po kome će neki u očaju tražiti malo hrane, drugi tu umirati. Sad ćete možda pomisliti i reći kako se sve to dešava zahvaljujući prirodnoj selekciji, kako je to neminovan i prihvatljiv sled događaja? Ali tu prirodnu selekciju ja priznajem isključivo u situacijama u kojima gladan lav pojede antilopu, sova miša, zmija žabu. Ne, prirodna selekcija nema ništa sa tim kada stanovnik grada ili sela, krajnje nebitno, u džak ili kutiju ubaci mladunčad životinja od kojih nema direktne i konkretne koristi, pa ih uprti kako bi ih predao na milost i nemilost planini. To je čovekov i samo njegov upliv u sferu u kojoj je svako njegovo delovanje zlo, nekad manje, nekad veće, nekad svesno, nekad baš i ne, ali uvek zlo. U ovom slučaju, ubistvo sa predumišljajem, ima li gore?

Podeli

Related posts