SUSRETANJA

Susretanja“Gospođo, pozdravite muža!”, reče mi jutros zaposlenik EPS-a, koji nam redovno očitava strujomer, uglavnom ne progovarajući. “Wow, pa on ume da govori!”, pomislim ja i ponudim ga jabukama iz gajbica, parkiranih u podrumu, baš ispod strujomera. Zapamtiću ovaj naš susret, znam, predstavlja prekretnicu, kraj jedne ere u našem odnosu i početak nove, otkravljene, meni oduvek i za sve simpatičnije. I razmišljam… Nema početaka bez kakvih-takvih krajeva. I kako je svaki susret jedna priča. A nju, priču, zaslužuje svako, ama baš svako od nas. Rečenicu makar. Pa, u konačnici, neko nakupi esej, neko crticu, a bude ih i romansiranih, dramskih, svakakvih. Samo da se nađe hroničar. U vikendu za nama na Iriškom vencu održani su 15. po redu Susreti gljivara na Fruškoj gori u organizaciji GD Novi Sad. Meni prvi i ne mogu prežaliti sve one propuštene. Sad bi mogli da uslede oni stereotipi, tipa “odlična organizacija”, “vreme koje je išlo na ruku”,”sjajni domaćini”,”gljive kojih je ipak bilo, uprkos dugotrajnoj suši”,”interesantna i edukativna predavanja”, “veliki broj posetilaca “… Sve to stoji, ali vratimo se susretima. I ljudima…

Stevan Baluban, do nedavno na čelu ove sjajne ekipe, svake godine uredno šalje biranim rečima sročenu pozivnicu. Od izložbe njegovih i fotografija gljiva foto sekcije udruženja Susreti nisu mogli imati bolju scenografiju. Ljuba Jovanović, jedan od osnivača GD Novi Sad briljirao je u ulozi domaćina, koji dočekuje goste na samom ulazu. Pojedine goste manifestacije srećem po prvi put, iako naša FB prijateljstva datiraju od ranije. Dragiša Savić iz NP Fruška gora, zaljubljenik u svet askomiceta, jedan je od njih. Kakvo je zadovoljstvo razgovarati sa nekim ko skoro pa svakoga dana zabeleži po jednu novu vrstu za Srbiju. Sa Melanijom sam se već sretala, ali sada saznajem za njenu ljubav prema ručnom radu i postajem bogatija za par komada u koje je utkala svoje vreme i energiju. Svestrana dama, nema šta. Moma je novi predsednik GD Novi Sad i na najboljem je mogućem tragu svojih prethodnika, u prednosti jedino zbog mladosti koja ga odlikuje. Inače, novopečeni determinator, naknadno saznajem. Bojan, mikolog koji voli Amanite i maratonac, moj je dobar gljivarski drug od ranije. Bajakići, Mileva i Zoran već su nas posetili na Jelovoj gori i ovo je susret starih znanaca. U Milevinim rukama je tanjirić pun raznoraznih đakonija od gljiva u čijem nastajanju je i sama učestvovala. Ljuba je deo društva zadužen za to nazvao kanape sekcija. Mislim da su među istaknutijim članovima u njoj i Natalija, Erzsi i Jelena, izvinjavam se onima koje sam izostavila, susrešćemo se još. Od ranije poznajem i svu cvrkutavu kreativku Milu, kao i njenog pesnika i kulinara, Đorđa, čiji će nastup sa gljivarskom epskom pesmom kasnije biti veoma toplo dočekan. Đorđe je i jedan od “autora” zrazito uspelih gljivokotlića. Đuri Vuku, tihom,blagom i nenametljivom već sam imala priliku da kažem kako ne znam osobu sa neadekvatnijim prezimenom od njega. Eleonora bronzane kose nakratko je ostavila mikroskop i svoju doktorsku tezu, da bi uzela aktivno učešće u događajima na manifestaciji i položila ispit za determinatora. Maja grleno glasa, globtroterka i borkinja imala je štošta da doda na predavanju o halucinogenim gljivama. Njena Ženja sa svojim drugaricama, njih tri tinejdžerke, najmlađe članice GD Novi Sad svuda su i sve stizale, vredna omladina stasava, motivisana ljubavlju i znanjemo o prirodi i gljivama. Tuda, svuda, u raznim ulogama promicali su i Franja, Zoltan i brojni drugi članovi ovog društva na visini zadatka. Uz mnoštvo gostiju, poznatih i dragih lica iz sveta gljiva, sa raznih strana Srbije, pečat manifetsaciji dala su i dva više nego korisna predavanja za koja zahvalnost dugujemo dr Jovani Vunduk i dr Milanu Matavulju.

Halucinogene i lekovite makromicete priče su za sebe, i možda ih jednom ispričamo i ovde. A znam da će ih svakako preneti Ela i Mihajlo Berček iz Top Srbije, meijski pokrovitelji brojnih gljivarskih dešavanja kod nas. Za kraj ostavljam jedan gljivarski recept, a šta drugo, i to lekovit. Ganodermovača a la Steva, za neupućene, rakija je sa dodatkom Ganoderme lucidum, hrastove sjajnice, šumske kašike, a recept za njenu pripremu prenosim izvorno, na način na koji ga Stevan Baluban deli sa nama. “ Nemam ja tu neki tačan recept. Stavljam u rakiju lepe zrele primerke koji nisu plesnivi i sečem ih što tanje i stavljam u flašice od 7dl sa širokim čepom. Rakija mora biti neutralna, ja koristim krušku jer imam mogućnost da nabavim kvalitetnu. Može i loza i jabuka. Ganoderme stoje u rakiji jedno mesec-dva dana i rakija dobije gorkast ukus. Treba je povremeno probati da se odredi kada je dovoljno gorkasta. Posle istočim rakiju i nalijem još jednom drugu rakiju koja stoji 2-3 meseca sa ganodermama. Istovremeno sam još toliko ganodermi stavio u šerpu od 5 litara i kuvao ih na tihoj vatri ok 3h. Kada se ohladi, obično sutradan, procedim i nalijem u kese za pravljenje kocki leda koje kupim u Ideji. I na kraju u široku čašu malo Ganodermovače i kocka leda sa čajem od iste. Naravno te kocke leda sa ganodermom mnogo češće koristim u limunadi ili kiseloj vodi. Oko 70% lekovitih svojstava iz ganodermi se ekstrahuje dugotrajnim kuvanjem u vodi a oko 30% se ekstrahuje u alkohol. Naravno i ganoderme koje su bile u rakiji, od ranije, ocedio sam i dodao u šerpu za pravljenje kocki leda. U prilogu fotka sa rakijom u koju sam stavio iseckane ganoderme.”

Utiče pozitivno na imunitete, provereno!

Fotografije Jelena Popović-Flekica i Stevan BalubanFala

Podeli

Related posts