Zabeleške gospođe Kremić (12)

Zaključila sam da je u životu veoma važno prepoznati mudre reči, koje do nas mogu stići sa raznih strana: od bliskih srodnika, slučajnih prolaznika, prijatelja, poznanika i onih koji više nisu sa nama.

Moguće je da svi ti ljudi i ne misle da su izrekli neku mnogo važnu i pametnu stvar, ali ako je na nas ostavila utisak, ako smo je zapamtili, mislili o njoj ili je u nekoj situaciji primenili, ona se nameće kao istina.

Sećam se da mi je jednom jedna koleginica rekla: „ Život i nije zamišljen da bude lak!“

I to je istina. Jasna i čvrsta, više puta empirijski dokazana. Korisna da se ponavlja kada se skuplja hrabrost za nešto. Ili kad treba da se ohrabre potomci u koracima koje čine. A slaže se i sa teorijom savremenih psihologa, koja kaže da treba izaći iz sigurne zone, koju smo za sebe stvorili, takozvane zone komfora, i suočiti se sa stvarnim životom.

Ja evo imam još malo pa pola veka i ne znam šta je to toliko loše da imaš zonu komfora? Da se ne lažemo, ja zapravo težim da napravim sebi jednu pristojnu, malecnu, i samo moju zonu komfora i da je se čvrsto držim. I da ne preterujem sa izlaskom iz nje, jer realnosti mi je pun kufer.

A opet, setim se mudrih reči svoje koleginice, kako život i nije predviđen da bude lak, pa povremeno i izađem, više se uzdajući u noge i sreću, nego u pamet. I da vam kažem prijatelji, izađem ja, ali ne odmičem baš mnogo daleko.

Podeli

Related posts